Sunday, 26 September 2010

Kulturna recesija

„Bilo je to u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu...“ Verujem da mlađe generacije misle da tako počinje reklama za Farmu, a oni malobrojni koji su čuli za Desanku Maksimović misle da ona može da uđe u istu. To je taj profil ljudi. Lepo je rekla moja najbolja prijateljica: Imamo RTS kao medijski javni servis Srbije – Vaše pravo da znate sve, a od skora imamo i Pink kao debilski javni servis Srbije – Vaše pravo da vidite sve. Tako da ukoliko uključite TV vrlo je moguće da vidite u istom kadru recimo, Evu Ras, Zlatu Petrović i kozu, a u drugom, Milana Paroškog, nekog od mnogobrojnih Roma i poljski wc. Kad smo već kod poljskog wc-a i Zlate Petrović, sinoć kad sam upalio TV prva stvar koju sam čuo iz te vražje kutije bila je da dotična ima pojačan sekret zbog nehigijene u poljskom wc-u na imanju. KOGA to zanima??? Koliko čovek mora biti perverzan da ga znaima takva vrsta informacije. Tad sam shvatio da imamo pravo i da čujemo sve, baš sve, i prebacio kanal. Nažalost, ni na jednom nije bilo mnogo bolje. Od Američkog rvanja, preko Radoša Bajića, Lune Lu koja tralja sofu, Kim Kardašijan koja sama sebi izvlači dete iz materice itd. čovek može da zaključi jednu stvar, a to je da je najbolje da ne uključuje televizor ukoliko želi da ostane pri zdravoj pameti.





Momo Kapor i Nives Celzijus su bili nominovani u istoj kategoriji za nagradu u domenu književnosti, tako da ni sa pisanom reči nije mnogo bolja situacija. Ni tu ne vredi pobeći. Jelena Bačić Alimpić je izdala knjigu, koja će se verujem razgrabiti isto kao i one Grabljivice, bolje nego mleko sad u vreme nestašice. Čuo sam da voditelj Lude kuće sa Košave traži po gradu da mu neko napiše knjigu o prošlom serijalu Farme. To je kao top secret (da izvine Zlata), i nudi 500evra za tu uslugu, a da se on potpise kao autor. „Pa dobro, ima li u ovoj zemlji vlasti, a ako nema vlasti ima li bar građanstva?“. To se pitao jedan od Nušićevih likova pre ihahaj vremena, a mi ni dan danas ne znamo odgovor. Čak i ako pomislimo da znamo, on bi onda glasio da nema. U novinama više mesta zauzme izveštaj o tome kome je zagoreo hleb na Farmi nego izveštaj sa Bitefa koji se upravo završava.





U svakom slučaju otkad je Farma počela manje se priča o kursu dinara prema evru, o nestašici mleka i štrajkovima. Kad bi Vatikan imao svoju Farmu sve te sex afere bile bi kao rukom odnešene. Videćemo da li će predstojeći Gay Pride baciti u senku piplmetre i konačno izmeriti demokratiju u Srbiji. Iako meni i dalje nije jasno zašto se demokratija meri Gay paradom, nadam se da niko neće stradati.



Tuesday, 21 September 2010

O Bloginji

Shvatio sam da o Beogradu ne može nijedan Beograđanin reći toliko lepih i najvažnije tačnih stvari koliko to može jedan stranac. Kao što svaka majka govori za svoje dete da je najlepše na svetu tako i nama, Beograđanima, vrlo često fali objektivnosti da bismo sagledali šta naš grad zapravo čini toliko posebnim. Po mojoj terminologiji „Beograđanin/ka“ je svaka osoba koja živi u Beogadu i voli ga.

Ako želite da znate kakvim očima vidi Beograd devojka koja je živela u Švedskoj, koja je bila potpuni stranac kad je došla ovde, a sada, po mojoj terminologiji sigurno jeste Beograđanka jer voli Beograd, čitajte Trippinbelgrade.com. Ona se zove Zorana Mičić a njen blog je vodič kroz Beograd. Ali to nije samo vodič. To je mala enciklopedija savremenog i urbanog Beograda. Svojim veštim perom Zorana menja žanr bloga od monografije, preko putopisa i avanture do novinskog članka pa čak i do forme memoara. To je mnogo više od svega toga pojedinačno, ali i od svega toga zajedno. Govori o događajima u gradu, atmosferi, klubovima, restoranima, kulturnim i modnim događajima, ali što je najlepše – govori i o ljudima. O nama, Beograđanima. O mentalitetu, vezama, shvatanjima i na taj način boji svoj mali-veliki blog svet mirisima Skadarlije, bojama Dunava, svetlima beogradskih klubova, osmesima prolaznika.

Thursday, 16 September 2010

O meni

-Zovem se Ime. Prezivam se Prezime. Nije bitno koji jezik govorim, već da govorim jezikom. Ne gledam očima, vec gledam u oči. Samo čujem ušima, ali slušam srcem. Nije bitna boja moje puti, vec svetlost mog puta. Nije bitno da li sam normalne visine, već da li visoko mogu da budem normalan. Ne dodirujem rukama, već se rukujem dodirima. Ne volim jer ljubim, nego ljubim jer volim. Nije bitno koliko ću godina živeti, već koliko godina sam živ. Nije bitno kako izgledam, nego kakvi su mi izgledi da budem. Nije bitno da li sam vernik, već da li se ima poverenja u mene. Nije bitno kog sam pola, već kom sam polu bitan. Nije kraj blizu, nego je večnost skora.

-Vreme služi samo za to da nam pokaže koliko kratko trajemo.

-Ja sam sve ono što o sebi prećutim.

-Svemir je tako mali kad shvatiš koliko možeš biti veliki.

-Nije hrabrost potući se. Hrabrost je ne tući se, a iz tuče izaći bez batina.

-Ako smrt znači kraj, kako cvet miriše i nakon što ga uberemo?

-Život prolazi u pokušajima da se vidi vazduh, čuje tišina, dodirnu senke, zapali led, ugasi Sunce, sakrije kašalj i prođe ispod duge.

-Izgleda da je ljudima mozak svuda osim u glavi, glava svuda osim na ramenima, a srce česce u petama nego u grudima.

-Dok god umem da pocrvenim, znam da nečemu vredim.

O srcu

-Mogao bih zbog ljubavi vetrove terati da kroz zemlju duvaju, kiše da ka oblacima padaju, ruke da zemljom hodaju, trgovce da magle prodaju, očeve da sinove rađaju, mora da rekama valjaju, anđele da se đavolima klanjaju, pahulje da po zvezdama padaju, grobare da decu uspavljuju, poslastičare da pelinom zaslađuju, prozore da se mesto vrata otvaraju, leptire da se u gusenice pretvaraju, zalogaje da žedne napijaju, sekundare da minute otkucavaju, glasove da tišinom odzvanjaju, orhideje da na kamenu cvetaju, kocke da se uz brdo kotrljaju, slepe da o bojama raspravljaju...

-Ne,to ne kucaju srca. To svet hvata ritam tvojih treptaja.

-Hoću da noktima tetoviras svoje uzdahe po mojim zenicama.

-Ti nisi na zemlji, nego je svet pod tvojim stopalima.

-Ti si kao puzzle. Što vise sklapam sve delove tebe u celinu, shvatam da je slika sve lepša i lepša.

-Na tastaturi mog života većina je do sad bila SHIFT. Ti si CAPS LOCK. Morali su da me drže da bih bio dignut, ti me samo pipneš i ja nikako da se spustim.

-Ljubav je kao staklo. Ako je ne ugledaš na vreme - glavom lupiš u nju, a ako nesmotreno ideš kroz nju - ne mozes proći bez posekotine.