-Zovem se Ime. Prezivam se Prezime. Nije bitno koji jezik govorim, već da govorim jezikom. Ne gledam očima, vec gledam u oči. Samo čujem ušima, ali slušam srcem. Nije bitna boja moje puti, vec svetlost mog puta. Nije bitno da li sam normalne visine, već da li visoko mogu da budem normalan. Ne dodirujem rukama, već se rukujem dodirima. Ne volim jer ljubim, nego ljubim jer volim. Nije bitno koliko ću godina živeti, već koliko godina sam živ. Nije bitno kako izgledam, nego kakvi su mi izgledi da budem. Nije bitno da li sam vernik, već da li se ima poverenja u mene. Nije bitno kog sam pola, već kom sam polu bitan. Nije kraj blizu, nego je večnost skora.
-Vreme služi samo za to da nam pokaže koliko kratko trajemo.
-Ja sam sve ono što o sebi prećutim.
-Svemir je tako mali kad shvatiš koliko možeš biti veliki.
-Nije hrabrost potući se. Hrabrost je ne tući se, a iz tuče izaći bez batina.
-Ako smrt znači kraj, kako cvet miriše i nakon što ga uberemo?
-Život prolazi u pokušajima da se vidi vazduh, čuje tišina, dodirnu senke, zapali led, ugasi Sunce, sakrije kašalj i prođe ispod duge.
-Izgleda da je ljudima mozak svuda osim u glavi, glava svuda osim na ramenima, a srce česce u petama nego u grudima.
-Dok god umem da pocrvenim, znam da nečemu vredim.
No comments:
Post a Comment