O WC-ima

Te aprilske noći avantura kreće odavde. Svratili smo u kafić na Dorćolu na par koktela kako bismo se zagrejeli pre nego što odemo na drugu bučniju lokaciju. Posle dužeg ćaskanja otišao sam do toaleta. Ušao sam, otkopčao šlic i pomalo pript zaključio da mi iza dupeta stoji televizor. Da. A na njemu piče reklame. To služi tome da i u trenucima najveće intime gledaš samopromociju lokala u kome se nalazis, i to ni manje ni više, nego na plazmici od, odokativno, 17 inča. Kada sam izašao iz kabine neleteo sam na devojku koja pere ruke u istom toaletu u kom se i ja nalazim. Pomislih u sebi: “Mis’im, jesam popio ali ne toliko da ne razlikujem muški od ženskog toaleta“. Oprao sam ruke i pomalo zbunjen vratio se za šank. U ovom kafiću ne postoje zasebno muški odnosno ženski toalet, već je sve to na jednom mestu, u jednoj prostoriji.

Iste večeri, samo na drugoj lokaciji – sledeća situacija. Gužva, minići, štiklice, miris alkohola pomešan sa estrogenom i testosteronom. Unutra glasna muzika, ništa manja gužva nego napolju i užurbani konobari. Poteralo me u wc, a kad sam ušao unutra, tri ribe popravljaju šminku. Izašao sam i pitao momka iz obezbeđenja gde je muški toalet, a on mi je odgovorio: “Brate, sve ti je to tu, i ribe i tipovi“. Tad sam shvatio da to s wc-ima nije samo fazon već nova pojava sajber civilizacije 21. veka. To je to! Ajmo svi na istu rupu! To je kulturološka prekretnica u pogledu intime muško-ženskih fizioloških potreba. Korak dalje, jasno pomeranje granica. Mogu uporediti ovaj momenat sa onim kada su žene u istoriji počele da nose pantalone ili muškarci zapadnjačke civilizacije da buše oba uha, ili možda čak slikovitije, onaj kada su nakon tame srednjeg veka supružnici počeli da dele postelju, da spavaju stalno u istom krevetu a ne samo onda kad žele da prave decu. Tada je nastao bračni krevet a sada UNISEX wc-i , svi na istu rupu.



Razmišljam.. pa, čoveče, to i nije tako loša stvar. Eto još jednog potencijalnog mesta za nastajanje veza. Muvanje ne prestaje, čak ni kada vam se piški. A s druge strane, ušteda na prostoru i ušteda vlasnika na novčanim sredstvima jer nema rashoda u vidu pravljenja više sanitarnih čvorova, kupovine pisoara i slično. I humanije i ekonomičnije.

Kasnije sam se pozabavio „istraživanjem“ i saznao da na Pravnom fakultetu u Beogradu takođe ima unisex wc-a. Na Facebook-u postoje grupe, najviše kreirane od strane Meksikanaca, za legalizaciju unisex wc-a. Šta god to značilo. Izgleda da je tamo zabranjeno da svi idu na istu rupu.

Danas je teško odrediti ko je žensko a ko muško, a još teže doznati da li se osoba koja je muško zaista tako i oseća ili se možda oseća kao žensko. Homoseksualci, biseksualci, tranvestiti, aseksualci... postoji izobilje sexualnih opredeljenja i vrlo je teško ostati nesvrstan. Da li je žensko ona sa vaginom ili ona sa matericom? Ili neko treći ko ima i jedno i drugo? Ili je žensko onaj ko ima i prostatu i testise ali se ipak oseća ko žena? UNISEX wc rešava te nedoumice. Prosto uđeš i sereš. Ko te pita šta si! To znači da smo kao ljudska zajednica, kolektivno, vešto preduzeli korake ka smanjanju diskriminacije u pogledu polnih i rodnih razlika. Bitna je suština – sere mi se – a ne forma – da li imam karmin i dlakave testise ili matericu i neobrijane noge. Upravo to! Više nije bitno ako imaš Adamovu jabučicu a ujedno i grudi ko Eva, bitno je da imas gde da se ko šovek istovariš. Nije samo stvar u unisex wc-ima, sledeći korak je homogenizacija svlačionica u teretanama, u školama, u poslovnim objektima... Sve će to biti odjedna, na gomili.

Šta zapravo znači biti muškarac? Šta znači biti žena? Može se pomisliti da je biti muškarac ili biti žena u krajnjoj liniji povezano sa polom fizičkog tela sa kojim se rađamo. Po Gidensu potrebno je napraviti jednu važnu razliku – između pola i roda. Uopšteno govoreči, sociolozi koriste termin pol da bi istakli anatomske i fiziološke razlike koje definišu muško i žensko telo. Rod se odnosi na psihološke, društvene i kulturne razlike između muškaraca i žena. Rod se povezuje sa društveno konstruisanim pojmovima muškosti i ženskosti i on nije nužno proizvod nečijeg biološkog pola.

U bližoj budućnosti kada ako se odlučimo da startujemo neku osobu moraćemo je pitati: „Da li si muško ili žensko?“, a ako ta osoba odgovori recimo sa žensko, tada ćemo je morati upitati da li se ona i oseća kao žensko ili možda ipak kao muško, čisto da bismo unapred znali kakve su nam šanse.

Kad bolje razmislim, više nije ni bitno... Akteri nisu bitni... Neka bude iskreno!