Iza duge.

Da se razumemo odmah na početku – nemam ništa protiv crne fotografije, ni protiv ljudi koji su se odlučili da je stave na svoj Facebook profil. Svi smo mi različiti i na različit način iskazujemo svoju saosećajnost. Neki su zakerala, traže dlaku u jajetu, mrgudi, pesimisti, a neki su poletni, optimisti, idealisti itd... U moru mogućnosti, niko nije nesvrstan. U zavisnosti od ličnih afiniteta i senzibiliteta, posegnuli smo (ili nismo) za tom zatamnjenom profil slikom. Ja je nisam stavio... Iz više razloga. Mislim da postoje drukčiji, intimniji i konkretniji načini da se pruži podrška tim ljudima kojima je potrebna. To menjanje profil slike mi deluje nakako suviše adolescentski, znate ono kad si klinac pa misliš da svojom bojom glasa možeš da menjaš svet... e tako i ovo... A najviše me iznerviralo, i to me onako baš mučki ujelo za živac kad sam video određene fb prijatelje koji su promenili sliku... One koji su nakon nesretne ’99, kad su ljudi izbegli sa Kosova, upravo te namučene ljude nazivali „Kosovarima“, a da zlo bude još veće i dan danas ih tako zovu... One koji ne znaju da nabroje pet gradova na teritoriji Kosova... One koji nikad nisu dinar uplatili u bilo koji humanitarni fond za gladnu decu s Kosova... One koji još uvek misle da su im izbeglice sa Kosova otele radno mesto u „njihovom“ Beogradu... One koji ne znaju da li je Gračanica na Kosovu ili na Fruškoj Gori, a veliki su vernici i pravoslavni Srbi... E tad mi je cela ta priča poprimila grotskne razmere potpomognuta pomodarstvom, lako varljivom patetikom i forsiranom empatijom... Ovaj post završio bih citatom pesme našeg pesnika:

„Moja ružna slika

ozarena lika

koju umnožavate u večeri i jutra,

to je slika vaše svesti i podsvesti.

To nisam ja, spolja,

to ste vi – iznutra.

Rulje bivših ljudi,

ubica i golja,

čopori robota i drugih monstruma,

palacaju na moje voćnjake i polja

i na moju belu kuću pored druma,

oko koje kao najlepše odive

cvetaju lipe, jabuke i šljive.

Ja ću da gledam,

a vi zažmurite,

inače će vam se oči rasprsnuti

od sjaja mog lica.

Samo, požurite:

Što pre me razapnete,

pre ću vaskrsnuti!“