Wednesday, 21 December 2011

BOG DA Nas vidi!

Danas je Momak X u Meku na Slaviji prišao stolu za kojim su sedeli Momak Y i sa njim stariji u mahagoni ofarban gospodin. Momak X je upitao Momka Y da li može da mu kaže šifru sa svog fiskalnog računa koja otvara vrata toaleta. Tada ga je Momak Y udario pesnicom u nos iz sve snage, isti mu polomio, oborio ga na zemlju, seo na njega i tukao dok nije došlo obezbeđenje.

Da se razumemo na početku – kriv je Momak X! Zašto? Šta ima bre da kenja po gradu i da tu prilazi ljudima i zapitkuje da svi znaju ’de je poš’o. Nek kenja u svoja četiri zida, sebi na dlan ako hoće, a ne po gradu. Šta?! Pa sledeće je da ovom jadnom Momku Y priđe neko da ga pita koliko je sati, pa ’de je ta i ta ulica, pa će svi onda hteti nešto da pitaju... E pa ne može. Fiziološke potrebe?! Kakve bre fiziološke potrebe. To bre ne postoji. To su sve izmislili ovi pederi sa zapada. Moj deda nije znao šta je pojam fiziološka potreba. Tad nisu postojali ni pubertet ni klimaks ni fiziološke potrebe. Mislim, možda je i postojalo, al niko o tome nije pričao, nije se žalio na to, nije tražio opravdanja za svoje postupke zbog toga. Danas bre svi kukaju, traže svoja prava čak i kad im se kenja...

Ma za sve su krivi Amerikanci mamu i jebem glupu. Mekdonalds je satanistička ekspozitura te nacije (koja je tikva bez korena) u našoj državi. To je bre zavera. Nagojili su svoju decu pa sad oće i našu da upropaste. Smislili šifre da ne može da se uđe u wc. Zamisli budale. Oni su izmislili i sidu i antraks i AH1N1, sva ta govna su nam došla od njih. Nema bre ništa slađe nego da se pokenjaš u govnjivi čučavac u javnom srpskom wc-u. Tako je kenjao i Miloš Obilić, tako su kenjali i Karađorđe i Hajduk Stanko i šta im je falilo. Ameri izmislili wc šolje koje se same peru, sušače ruku, mirišljave pumpice, i ko zna kakva još sranja. Nisu ludi ovi Talibani što ih terorišu.

Doš'o pandur i pita ovog što je dobio batine odakle je. Kaže mu da je iz Nikšića. Pa nek ide u Nikšić pa tamo nek kenja ’de ’oće bre, a ne doš’o ovde po mom Beogradu da mi se šeta. Uf, sad mi žao što ga nije još više prebio.  


Sunday, 18 December 2011

Lustracija za kvaziumetnike, sloboda narodu!


Nit sam kritičar, nit je koga briga da čita moje kritike, znam to, al nit je film Srđana Dragojevića „Parada“ dobar film, pa su svi opet pohrlili da ga gledaju. Guraju se ljudi u redovima, gaze jedni druge, skupljaju pare po nedelju dana za kartu i male kokice, al svi idu da ga gledaju. A kad ga odgledaju, izraz lica im je ko da im je neko prdnuo pod nos. A zašto im je izraz lica ko da im je neko prdnuo pod nos? E pa to ću da pokušam da objasnim.

Kao prvo, najtužnije od svega je to što su glumci u Srbiji počeli da se dele u tri grupe: Šotrini, Dragojevićevi i nesvrstani (čitaj – nezaposleni).  Pojam audicije je potpuno obesmišljen i one više ne postoje. Kod Šotre se zna da će glavne uloge igrati Sloboda, Vojin i njihovi kumovi, a kod Dragojevića Kojo, Goran Jevtić, nesretni Švaba sa Evom Ras i slična ekipa. Ostali nezaposleni snimaju reklame za praškove, uloške i kojekake sokove. Da se razumemo, u takvoj atmosferi nema umetnosti.

Glavni utisak je da Dragojević nije umeo da se dogovori sam sa sobom da li da prdne il da stisne. A to se vidi od tematike filma, preko vođenja radnje, preko određenih kadrova pa sve do završetka. Jel komedija ili tragedija ili melodrama? Ili je sve to? Ja bih rekao da je pokušaj da bude sve to, a na kraju je ispalo ništa. Film ima dve priče: priča o gay paradi i priča o trenutnoj atmosferi između naroda na Balkanu nakon ratova. On je pokušao da spoji te dve priče toliko banalnim argumentom, a to je ludo zaljubljeni bivši krimos koji želi da napravi fenomenalnu svadbu za svoju dragu.

Film je polarizovan, i na taj način izgubio je umetničku širinu koju je, da je bilo sreće i pameti, mogao da ima. Svi pederi su šareni, naperlitani, sa torbicama preko ramena, feminizirani, sa nekim idiotskim frizurama, a svi protivnici parade su ćelavi, nacionalisti, sa ožiljcima po glavi, nadrogirani itd. Da se razumemo, to u realnom životu nije tako. Ima ljudi koji su protiv parade, koji su intelektualci, koji nisu nasilnici, a isto tako ima pedera koji nisu ženskasti i lezbijki koje nisu muškarače.

Bitnije je da se u kadru vidi Dunav osiguranje, Roda supermarket, Puma ili Prva Droid, nego kakva je gluma, i uostalom, kad vidiš da glumica neprirodno drži mobilni u rukama samo zbog toga da bi se video natpis Prva Droid na pozadini telefona, tad shvatiš da je komercijalizacija pojela umetnost. Da su sponzori bitniji od poruke filma, da reditelj više obraća pažnju na tamo neku klauzulu u ugovoru o pojavljivanju nekog brenda, nego na glumce... e tad ti lepo dođe da ispovraćaš one kokice koje si papreno platio ko da su pohovane u jarebicinim jajima, i tražiš sve pare nazad, pa da lepo izađeš iz bioskopa i pokloniš ih prvom cigi koji ti se na semaforu nakači na šoferku.

Na kraju završavamo holivudskom patetikom i suznom baricom u oku tragično stradalog pedera koji je okusio sudbinu Brisa Tatona. Poenta je da u filmu nema ničeg novog. Nijedan huligan neće preispitati svoje stavove i postupke  nakon odgledanog filma i nijedan peder neće poverovati da će neki huligan promeniti stavove, jer je film, realno krš.

Čak sam uspeo da primetim da je Koja smršao, a najveću korist od cele ove jebestvenije zvane Parada je izvuko Tarmi Rićmi. Ukratko: Napumpan film koji se samo zarad profita bavi aktuelnim provokativnim temama, koji objedinjujući glumce sa exYu prostora pokušava da se probije u region i na taj način ošiša što više ovaca, koji plitkim nazovi umetničkim slikama uspeva da ukalja i ono malo kvalitetne glume koju naši glumci poseduju. Ako slučajno umetnička policija juri Dragojevića – možete naći okrivljenog u našim frižiderima.



Ako moj blog slušajno požele da čitaju braća Hrvati, a ne razumeju šta sam napisao, nije nikakav problem, prevešću ga na Hrvatski.