O WC-ima

Te aprilske noći avantura kreće odavde. Svratili smo u kafić na Dorćolu na par koktela kako bismo se zagrejeli pre nego što odemo na drugu bučniju lokaciju. Posle dužeg ćaskanja otišao sam do toaleta. Ušao sam, otkopčao šlic i pomalo pript zaključio da mi iza dupeta stoji televizor. Da. A na njemu piče reklame. To služi tome da i u trenucima najveće intime gledaš samopromociju lokala u kome se nalazis, i to ni manje ni više, nego na plazmici od, odokativno, 17 inča. Kada sam izašao iz kabine neleteo sam na devojku koja pere ruke u istom toaletu u kom se i ja nalazim. Pomislih u sebi: “Mis’im, jesam popio ali ne toliko da ne razlikujem muški od ženskog toaleta“. Oprao sam ruke i pomalo zbunjen vratio se za šank. U ovom kafiću ne postoje zasebno muški odnosno ženski toalet, već je sve to na jednom mestu, u jednoj prostoriji.

Iste večeri, samo na drugoj lokaciji – sledeća situacija. Gužva, minići, štiklice, miris alkohola pomešan sa estrogenom i testosteronom. Unutra glasna muzika, ništa manja gužva nego napolju i užurbani konobari. Poteralo me u wc, a kad sam ušao unutra, tri ribe popravljaju šminku. Izašao sam i pitao momka iz obezbeđenja gde je muški toalet, a on mi je odgovorio: “Brate, sve ti je to tu, i ribe i tipovi“. Tad sam shvatio da to s wc-ima nije samo fazon već nova pojava sajber civilizacije 21. veka. To je to! Ajmo svi na istu rupu! To je kulturološka prekretnica u pogledu intime muško-ženskih fizioloških potreba. Korak dalje, jasno pomeranje granica. Mogu uporediti ovaj momenat sa onim kada su žene u istoriji počele da nose pantalone ili muškarci zapadnjačke civilizacije da buše oba uha, ili možda čak slikovitije, onaj kada su nakon tame srednjeg veka supružnici počeli da dele postelju, da spavaju stalno u istom krevetu a ne samo onda kad žele da prave decu. Tada je nastao bračni krevet a sada UNISEX wc-i , svi na istu rupu.



Razmišljam.. pa, čoveče, to i nije tako loša stvar. Eto još jednog potencijalnog mesta za nastajanje veza. Muvanje ne prestaje, čak ni kada vam se piški. A s druge strane, ušteda na prostoru i ušteda vlasnika na novčanim sredstvima jer nema rashoda u vidu pravljenja više sanitarnih čvorova, kupovine pisoara i slično. I humanije i ekonomičnije.

Kasnije sam se pozabavio „istraživanjem“ i saznao da na Pravnom fakultetu u Beogradu takođe ima unisex wc-a. Na Facebook-u postoje grupe, najviše kreirane od strane Meksikanaca, za legalizaciju unisex wc-a. Šta god to značilo. Izgleda da je tamo zabranjeno da svi idu na istu rupu.

Danas je teško odrediti ko je žensko a ko muško, a još teže doznati da li se osoba koja je muško zaista tako i oseća ili se možda oseća kao žensko. Homoseksualci, biseksualci, tranvestiti, aseksualci... postoji izobilje sexualnih opredeljenja i vrlo je teško ostati nesvrstan. Da li je žensko ona sa vaginom ili ona sa matericom? Ili neko treći ko ima i jedno i drugo? Ili je žensko onaj ko ima i prostatu i testise ali se ipak oseća ko žena? UNISEX wc rešava te nedoumice. Prosto uđeš i sereš. Ko te pita šta si! To znači da smo kao ljudska zajednica, kolektivno, vešto preduzeli korake ka smanjanju diskriminacije u pogledu polnih i rodnih razlika. Bitna je suština – sere mi se – a ne forma – da li imam karmin i dlakave testise ili matericu i neobrijane noge. Upravo to! Više nije bitno ako imaš Adamovu jabučicu a ujedno i grudi ko Eva, bitno je da imas gde da se ko šovek istovariš. Nije samo stvar u unisex wc-ima, sledeći korak je homogenizacija svlačionica u teretanama, u školama, u poslovnim objektima... Sve će to biti odjedna, na gomili.

Šta zapravo znači biti muškarac? Šta znači biti žena? Može se pomisliti da je biti muškarac ili biti žena u krajnjoj liniji povezano sa polom fizičkog tela sa kojim se rađamo. Po Gidensu potrebno je napraviti jednu važnu razliku – između pola i roda. Uopšteno govoreči, sociolozi koriste termin pol da bi istakli anatomske i fiziološke razlike koje definišu muško i žensko telo. Rod se odnosi na psihološke, društvene i kulturne razlike između muškaraca i žena. Rod se povezuje sa društveno konstruisanim pojmovima muškosti i ženskosti i on nije nužno proizvod nečijeg biološkog pola.

U bližoj budućnosti kada ako se odlučimo da startujemo neku osobu moraćemo je pitati: „Da li si muško ili žensko?“, a ako ta osoba odgovori recimo sa žensko, tada ćemo je morati upitati da li se ona i oseća kao žensko ili možda ipak kao muško, čisto da bismo unapred znali kakve su nam šanse.

Kad bolje razmislim, više nije ni bitno... Akteri nisu bitni... Neka bude iskreno!

O Facebooku-u

Da je neko rekao mojoj babi da će jednog dana moći da ogovara i gleda u svačiji prljav veš a da ne izlazi iz kuće, sigurno bi mu rekla da je odlepio. Sve one prekoplotske aktvnosti, ona kafanska prepričavanja, navodadžisanja, abrovanja itd. dobila su novu formu. Shodno intelektualno-tehnološkom razvoju civilizacije, i to je moralo da doživi svoj preobražaj, i sada nakon omasovljenja, primilo se među nama bolje nego AH1N1 i razgrabilo se kao alva. Zahvaljujući Facebook-u svet je postao Globalno Selo.

Sve to ne bi bilo toliko loše da prvobitna namera izumitelja nije mutirala istog trenutka kad mu je moć kontrolisanja čitave ideje o drugačijem komuniciranju izmakla iz ruku. Kad se Stefana Nafurana Mala dokopala Facebook-a shatili smo do kog ekstrema je sve otislo (u p.m.).

Facebook korisnici mogu se podeliti u više grupa:

1. Prema eksponiranju mogu se podeliti na voajere i egzibicioniste.

1.1. Voajeri su ona grupacija koja je napravila profil najčešće pod pritiskom okoline. Ukoliko to nije bio slučaj, oni su inače i kao ličnosti introvertni, zatvoreni ali znatiželjni. Ne komentarišu, ne likeuju, ne uploaduju slike, ne ostavljaju datume rođenja, ne pišu ništa o sebi, skidaju tagove sa svojih slika iz tuđih albuma i neretko imaju lažna imena, pseudonime, nadimke i tome slično. Tu su „samo da vide šta se dešava“ ili „zbog prijatelja iz inostranstva“. U suštini nikad ne razmišljaju o brisanju svog profila, a Facebook im ostaje uključen i dok sede na wc šolji.



1.2. Egzibicionisti su oni ljudi koji besumučno menjaju statuse, postove, linkove itd. Da bih ih što bolje pojasnio samo ću reći, to su oni ljudi koji su vam na hide, ili oni koje ste već odavno izbrisali. Nakon vašeg komentara na njihovu sliku, a da nisu prošle ni dve nanoskunde, oni su vec prokomentarisali. Šalju vam poruke u inbox kad stave nove fotke - da ih pogledate, ili imaju nov, mnogo dobar status, bolji od prethodnog, pa vas obaveštavaju - da ga prokomentarišete. Imaju preko 500 prijatelja. Lažu da ih sve poznaju. Nikad ne bi pristali da iskreno odgovore na pitanje da li oni šalju friend requestove, već furaju priču kako svi njih adduju za prijatelje. Stalno su online. I igraju Farmville do iznemoglosti.



2. Prema profilu ličnosti dele se na Štrebere, Bogomolje, Političare, Navijače, Meteorologe Zaljubljene i Ostale.

2.1. Štreberi su posebna grupacija koju najčešće čine studenti i učenici, mada nije nužno. Biti štreber je pitanje stava a ne obrazovnog statusa. Bez frke ostavljaju satuse „Kad imamo vežbe kod Rapajilovića?“, „Kolege, izašli su rezultati drugog popravnog kolokvijuma iz Opštenarodne standardizacije.“, „Sutra ispit. Držite mi fige.“, „Desetka – al sam ga pokidao.“ itd. Čestitaju položene ispite po wall-ovima ostalim štreberima sa smera. Oformljuju razne grupe, fan stranice profesora, kukaju kad pišu seminarske, prepucavaju se naočigled svih u kom roku je šta bolje polagati i tako u nedogled.



2.2. Bogomolja nema puno. Ima ih da kažem par. Ali su uoprni, istrajni i nepokolebljivi. Uostalom, vera sve to i podrazumeva. Pišu po statusima razne molitve, čestitaju slave, pominju vladike, patrijarhe, protođakone i ostale crkvenjake. Najpromovisaniji i najagresivniji su bili u periodu biranja novog nam patrijarha. Vrlo šesto pišu i štošta na ruskom jeziku, dodvoravajući se majki Rusiji. Crkvenoslovenski govore bolje nego maternji. Zbog njih znam kad počinje svaki post a isto saznam i kad i u koliko sati idu da se pričeste. Ime i prezime su im najčešće napisani ćirilicom. Politički su opredeljeni za DSS, SNS ili SRS.



2.3. Političari su grupacija koja je najglasnija pred izbore. Lokalne, pokrajinske, gradske, republičke, parlamentarne, nebitno. Ne objašnjavaju sebe toliko preko statusa, ali sve vezano za sebe i svoju ideologiju imaju podrobno napisano u about me, activities i interests. Najaktvniji su oni u retro-komunističkom fazonu, a to podrzumeva da su sledbenici Putina, Kastra, Čaveza i njima sličnih. Obećane zemlje za njih su, pogodićete, Rusija, Kina, Kuba, Venecuela i još par preostalih njima sličnim. Proistočnjački orijentisani a antizapadnjački. Kunu se u Tita. Antipod njima su Liberalisti. Jeste da su manje brojniji, ali nisu ništa manje prgavi. Naprotiv. Oni su ustavri svi isti u nastupu, i prvi i drugi, samo su drugačiji u demagogiji. Tako je i na političkoj sceni, ne samo na Facebook-u.



2.4. Navijači. Istinski navijači ne prestaju da ostavljaju statuse i grupe vezane za sport, svoj omiljeni tim, reprezentaciju u svakom mogućem kontekstu. Postoje kao pojava i korisnici Facebook-a koji postaju Navijači samo onda kad njihov tim pobedi ili izgubi. Oni su najgori. Statusom isprate svaku trojku, time-out, faul, ličnu grešku, korner, penal... Pljuju, vređaju, psuju, veličaju, kuju u zvezde, smišljaju viceve itd. Klasičan primer je primer dotičnog Dušana Kecmana koji je, nesretnik, ubo trojku u poslednjoj sekundi. Nakon toga, Facebook populacija mahnito počinje da pristupa ovog grupaciji - grupaciji Navijača. Kao posebna struja među Navijačima javljaju se latentni Navijači, oni koji su takođe u sve upućeni kao i pravi Navijači, ali se drže iznad situacije i bacaju hate-ove na sve ljude koji veličaju lik i delo Kecmana, Vujoševića, Djokovića, Jankovićeve i ostalih. To su statusi u faznu „Smorili ste sa Kecmanom.“, „Dobro, shvatili smo da Partizan igra u F4, ajd sad se smirite“ itd. Većina Navijača su sportisti rekreativci, ili wanna be sportisti, ili ex sportisti. Ili invalidi.



2.5. Meteorolozi su onaj deo Facebook populacije koji sve svoje misli i osećanja, pretoče u statuse i grupe vezane za vremenske prilike napolju. Ukoliko je napolju vremenska NEprilika – još gore. Ne d’o nam bog da se sastave tri-četiri dana kiše, a o vejavici i poledici da ne pričam. Grupe „Mrzim: kišu/ sneg/ zimu/ bljuzgavucu“ ili „Hocu: leto/ plažu/ sunce“ su propratni sadrzaj koji veliča ova grupacija. Kao poseban ogranak izvajaju se Komaromrzci. Ništa manje nisu dosadni nego meteorolozi. Sve to isto, samo o komarcima. I ovde su se pojavili oni koji se drže iznad situacije, pa kritikuju dosetkama „Dajte ljudi, smorili ste komentarima o kiši.“. Bilo kako bilo, sve su to Meteorolozi.




2.6. Zaljubljeni se mogu lako prepoznati. Imaju promenjen relationship status na svom profilun koji je horda kojekakvih Facebook-ovaca – dušebrižnika automatski nemilosrdno komentarisala. Ima više podvrsta Zaljubljenih. Dele se na: Ostavljene, Prevarene, Srećne, Nesrećne, Poletne i Glupe. Kao kuriozitet izdvaja se grupa Lažova. To su oni koji zapravo nisu u emotivnoj vezi a lažu da jesu, ili jesu a lažu da nisu. Tu su takođe i „Homoseksualne“ drugarice koje naprosto moraju da stave relationship status da su zajedno u vezi, a jedina veza među njima je onda kad su obe online.



3. Prema raspoloženju dele se na Pijane, Smorene i Nafurane.

3.1. Pijani se prepoznaju po tome što imaju potpuno pogrešno napisan status, sa kojekakvim znakovima, nelogičnim rečima i interpunkcijskim znacima. To obično prati i po koja šatorska pesma na wall-u uploadovana sa YouTuba. Treba praviti razliku između namerno pogrešno napisanog statusa i onog koji je zaista napisan od strane pijanog Facebook korisnika, ali to je jako teško utvrditi čak iako ste prilično iskusni u domenu profilisanja Facebook-ovaca. Podgrupe su Nadrogirani, Polupijani i Polutrezni.

3.2. Smoreni su obično isti oni koji bacaju hate-ove, ili su kombinacija Štrebera i Egzibicioniste u ispitnom roku, ili Zaljubljeni-Ostavljeni plus Meteorolozi, a napolju pada kiša.

3.3. Nafurani ili trivijalni naziv Promoteri. Oni su uvek u speedu. Statusi su im uvek u fazonu promovisanja novootvorenog kluba. Sadrži kontakt telefon, lokaciju i obećan popust za lakoverne i Pijane. Na Face-u bleje dok su na poslu, jer kod kuće ni ne spavaju. Danju se zezaju po kafićina koji daju popust, kad se smrkne pređu u klub ili splav koji daje popust, a kad su na odmoru onda idu po ’Jadama (Primati, Prvni, Menadžeri, Arhitekturi, Medicini itd.), koje takođe promovišu po svojim statusima. Užasno su predvidivi jer uvek znate gde su u zavisnosti od toga koji je dan u nedelji, jer im, hteli – ne hteli, naučite raspored napamet od tolike promocije.

4. Prema načinu fotografisanja za Facebook dele se na Autofotografisane, Spontane i One bez Slike.



4.1. Autofotografisani su oni koji sami sebe slikaju uvek i svuda. Dele se na One koji drže fotoaparat i One koji ga spuste na nešto. Ukoliko se radi o Onima koji drže fotoaparta, najčešće su sami na fotografiji, eventualno sa još jednom osobom kojoj se vidi pola lica. Ukoliko su sami na fotografiji, onda su slikali svoj odraz u ogledalu, obično u kupatilu, mozda hodniku ili u spavaćoj sobi. Ako se pak radi o Onima koji fotoparat spuste na nešto tada je raznolikost fotografija malo veća negu u prethodnom slučaju. Spuštaju ga na plicu, fotelju, krevet, televizor, stubić ili klupu u zavisnosti da li su enterijeru ili eksterijeru.

4.2. Spontane možete prepoznati ukoliko vidite usiljen osmeh, pogled koji se gubi u daljini, ruku preko lica, dodirivanje zida u pozadini i tome slično. Karakteristični su po tome što uopšte nisu spontani. Ili misle da jesu, ali ne shavtaju tačno pojam spontanosti.

4.3. Oni bez Slike su najčeće Voajeri. Imaju potpuno zatvoren profil, ne postoji mogućnost da im vidite prijatelje, a ako možete onda ih nema više od 100. Ukoliko se radi o Meteorolozima, najkorišćenije profil slike su one sa nekim lepim pejzažom, zalaskom sunca ili plažom. Ukoliko se radi o Navijačima, onda je to zastava kluba ili fotografija nekog omiljenog sportiste.

Inspiracija mi ne prestaje, ali suviše je kasno. Ovo je priča koja bi se mogla pisati u nedogled. Jedino što sa sigurnošću mogu reći je to da ću ove podele dorađivati, a preostale pobliže objasniti. Prvom prilikom.

O trojkama

Oduvek sam mrzeo trojke. To je ona ocena koja nit smrdi nit miriše. Da sam naučio bolje, bila bi petica, a da nisam uopšte učio bio bi kec. I tako bih ja, k’o čovek, znao na čemu sam. Iskreno rečeno, s početka školovanja nisam ih ni dobijao, bio sam fino dete, al kako su krenuli gimnazijski dani tako se sve promenilo. Krenule su da pljušte iz matematike, fizike, iz latinskog, geografije, iz komšiluka, iz prijateljstva, iznenada… U bukvalnom, figurativnom, metaforičkom, prenesenom, u svakom mogućem značenju. Kako u dnevniku, tako i u medjuljudskim odnosima. Jedina, mada bitna razlika je u tome što ove prve kad sabereš pa podeliš dobiješ - prosek, a ove druge - presek. Presek u smislu da moraš da presečeš. Sam sa sobom. Prvo. Posle sa drugima. I trećima. Da računica bude kompikovanija (kao i uvek u matematici), prste upliće kombinatorika. Tako je i u životu. Postoje razne jednačine. Najteže su one sa više nepoznatih. Bar meni su bile. X i Y. Tako je i sa hromozomima. Tako je i sa Trojkama.



Dve ribe i frajer. Dva frajera i riba. Tri ribe. Tri frajera. Jel su ovo kombinacije ili varijacije? Na n-ti stepen? Mada, kad pogledamo kroz istoriju, nije da čovečanstvo nije znalo za trojke. Otac, Sin i Sveti Duh, tri praseta, Čehovljeve tri sestre, na kraju krajeva simbol srbovanja su tri prsta. Ali sve to nekako zvuči pitomo (dok ne pomenemo Snežanu i SEDAM patuljaka) dok to ne prenesemo u sexualnu konotaciju - onda zvuči divlje, a kad prenesemo u emotivnu konotaciju - onda zvuči nemoguće.



Nego da se ja vratim na matematiku. Uzmimo neki ceo broj. Recimo 100. Neka on simbolizuje tu Trojku. Kad pokušamo da ga podelimo na tri jednaka dela, na tri jedinke-pojedinca, dobijamo 33,333333… Znači dobijamo nepotpun broj. Ili u slučaju Trojki – nepotpunu jedinku, pojedinca. Pošavši od ove premise, mogu na njoj i da završim jer sam empirijski dokazao nepotpunost tzv. Trojnog odnosa. Ali život nije matematika. Matematika ne zna za toleranciju, žrtvovanje, požudu, zaljubljenost…

U svakom slučaju znam iz ličnih iskustava da ja to nisam mogao. Možda zbog svog velikog ega ili sujete, ali jednostavno nisam mogao. Činilo mi se kao da je onaj broj 100 bio podeljen među nama na 50, 30 i 20. Ili na 40, 40 i 20. Ja sam u oba slučaja imao 20. I nisam pristao na takva pravila. E onda je ostatak trojke to shvatio pa je krenuo u dvojku. Nasamo. I neka su. Nisam se naljutio. U ovom drugom iskustvu, gde je podela rodnih uloga bila drugačija, bilo je malo drugačuje. Ne mnogo. Radilo se o tome da je devojka spretno sedela na dve… stolice… pa je bio mir u “Troji”. Samo ću reći – svaka joj čast. Bilo je lepo dok je trajalo. Dok se nije udala.

Kao epilog, mogu reći sledeće: kome nisam dovoljan u krevetu, neću biti dovoljan ni u životu. Zato bolje odmah sve karte na sto.

O B(L)ogdanu

Da li biti bloger nužno znači samo drsko komentarisati život oko sebe a ne smelo ga živeti, ili su blogeri naprotiv ljudi koji drsko žive život i imaju stav o tome? I muda da sa drugima podele. I život i stav. Da li pisati blog znači samoživo iznositi svoj stav bez mogućnosti na nečiji demant ili mišljenje oprečno svom, ili je pisati blog samo hobi koji ubija vreme? Nije mi namera da postavljam pitanja u nedogled, već da na poneka dam i odgovor. Prvenstveno sebi, a možda nekome pomognem da lakše dođe do svojih odgovora.

Pre nego što sam odlučio da pišem blog razmišljao sam o čemu će biti, koje su to teme koje bih pokrenuo, koji su moji motivi. Došao sam u ćorsokak. Pišem ga zato što mislim da imam šta da kažem. Pisaću o stvarima i mišljenjima koja želim da delim sa drugima. Pisaću o svemu, svakome i svačemu jer ne želim da budem nemi posmatrač društva, države, politike, trendova, stavova, sistema vrednosti. Veličaću, pljuvaću, prozivaću, ali ću biti Bogdan. Pardon. BLOGdan.

Sloboda izbora daje pravo svakome od Vas da izabere: ili da me čita, ili da lupi mišem po X-u u gornjem desnom uglu ekrana.