Monday, 5 July 2010

O putu

Sve je bilo lepo dok sam bila samo namera. Čista i bezgrešna. Tada, tada je sve delovalo naivno i paučinasto. Sada, nakon svega, sa otupelim osećanjem ravnodušnosti mogu reći da ne vredi žalititi za prošlošću.

Napravili su me sa velikom ljubavlju. Nije im trebalo dugo. Par zamajaca, zatim malo glačanja potezima gore-dole, i na kraju glazura. Rodila sam se u rukama majstora. Otelotvorena šakama smrtnog boga. Drvodelje. Onda sam neko vreme stajala u izlogu, željno čekajući da usrećim upravo onoga kome sam bila namenjena. Dete.

Ja sam šarena, drvena, mala puška u izlogu prodavnice igračaka. Odnosno, to sam bila. Ponosno sam se dala u ruke malom čoveku plavih očiju i skerletnih obraza. Uveselila sam mu dan, a to je velika stvar za jednu igračku, i za jedno dete. Uveče me je nežno spustio pokraj svog kreveta. Zaspala sam malo posle njega. U jednom deliću sekunde, negde pred jutro, bez moje volje našla sam se u tuđim šakama. Bile su grube i pune žuljeva. Nisu bile sitne i mirišljave kao što su bili dlanovi mog malog gazde. Mlatile su mnome, držeći me čvrsto obema rukama. U trenutku više nisam bila igračka. Bila sam batina. Pijani otac tukao je svoje dete igačkom koju mu je juros kupio. Glasno sam vrištala iz ruku nasilnika, borila sam se, nisam želela da nanosim bol nevinom biću, ali mene niko nije čuo. Cepala sam dečiju kožu od siline udaraca. Natapala sam se dečijim suzama. Osećala sam kako tupi udarci o leđa deteta odzvanjaju prostorijom. Onda me je bacio u stranu.

Nakon toga nikada se više nijedno dete nije poigralo sa mnom. Dečakova majka me je sutradan bacila u đubre. Sada, visim na grudima jednog monaha. Našao me je i svojim perorezom od mene napravio krstić.

Da sam sama svoj put birala, verovarno bih izabrala drgačije. To više nije ni toliko bitno.

1 comment:

  1. vrlo mi se dopada kako gradis pricu postepeno. prica dobija na celovitosti i snazi. od pocetka do kraja vrlo slikovito opisano sta se desilo sa igrackom.

    kratka je i nije dosadna. vrlo realna i mene je tu pridobila! saosecam sa pripovedacem i sa detetom u prici..

    pozicija pripovedaca mi je jako zanimljiva, jer nikada nisam posmatrala svet iz tog ugla. vrlo kreativno :)

    motiv nemocnosti je vrlo snazna alatka; lepo opisane scene.



    vrlo jasno prenosis emociju kroz pricu koja drzi paznju i vrlo je dinamicna.

    ocena od 1 do 10: 8

    moras stil pisanja malo da usavrsis i vokabular, to ide s vremenom.
    Over all good job! vrlo fino! samo tako nastavi imas moju podrsku!

    ReplyDelete