Bilo je dana kad sam održavao svoju mentalnu higijenu... To su bili dani kad nisam gledao televiziju. Povrh svega, to su bili dani kad sam živeo sam. Sada su dani moje mentalne kontaminacije. Pasivan sam gledač televizije. Povrh svega, sada su dani kad više ne živim sam. Vratio mi se otac gastarbajter. Nije patriota, ali se izgleda uželeo srpskog jezika, humora i kiča. Primio se na sve one lako varljive tv formate aka rijelitije od Sve za Ljubav, preko Bračnog sudije, Večeri sa Onim čovekom, pa do Radnih akcija i Njenog Novog Ti. U naletima moje brbljivosti, nažalost, nailazim na njegovo ućutkavanje. I tako ja, hteo-ne hteo, ućutkan, bez sagovornika, ostajem primoran na medijsko silovanje u kom moj otac, između mene i televizora, postaje neka vrsta posrednika – makroa.
Dok je RTS ponovo sa ponosom predstavljao seriju ponovne rekordne gledanosti, a Pink dozvolio brkatom Šapčaninu da svoju emisiju posveti raspravljanju o veličinama i proporcijama muških polnih organa, na b92 je bila emisija uz koju sam plakao. Ganula me do kosti. Može da priča ko šta hoće o b92, ali ta televizija je jedino svetlo za samosvesne, kulturne, pristojne ljude u ovoj tami srednjevekovne Srbije. Tema emisije je bila hraniteljstvo a gost je bila Esma Redžepova koja je ceo svoj život posvetila hraniteljstvu i gajenju ostavljene dece. Ne bih da prepričavam emisiju, samo bih citirao Esminu izjavu: „Ja sam zakleti kosmopolita. I najotrovnija zmija može da pređe granični prelaz bilo koje zemlje bez pasoša. Zato cenim životinje više nego ljude.“
Tamo negde na drugom kraju sveta, oglasilo se neko Svetsko udruženje za zaštitu životinja koje je donelo neku novu deklaraciju savetodavnog karaktera u kojoj kažu da se aktivno zalažu za očuvanje ekosistema i životinjskih vrsta koje se mogu spasiti. Pande, beli medvedi, bengalski tigrovi, beloglavi supovi – ispušili ste ga. U 21. veku nema nade za vas. Sad vas ostavljamo da dostojanstveno izumrete, jer to već duže vreme pokušavate, a mi ćemo se posvetiti očuvanju hormonski nagruvanih kokošaka i genetski modifikovanih krava, jer od njih imamo koristi...
Tamo negde na drugom kraju Srbije, oglasila se neka mala stranka za zaštitu ljudskih prava koja je pokrenula neki pokret za preokret u kom kažu da se zalažu za očuvanje ekonomije i prosperiteta onog dela srpskog društva koji se može spasiti. Nevini Srbi na Kosovu, manastiri pod zaštitom UNESCO-a, žitna polja i plodne oranice – ispušili ste ga. U 21. veku nema nade za vas. Sad vas ostavljamo da dostojanstveno izumrete, jer to već duže vreme pokušavate, a mi ćemo se posvetiti očuvanju očuvanog dela teritorije, jer od toga imamo koristi...
No comments:
Post a Comment