Monday, 25 October 2010

Hod po poledici

Ležao sam pre par dana na krevetu u svojoj sobi. Prozor je bio otvoren i zavesa je lelujala po sobi od povetarca koji je duvao napolju. Ruke sam stavio iza glave i zatvorio oči. Zamišljao sam livadu na kojoj cvetaju bele rade i bulke. Trčao sam i gledao u svoja bosa stopala. Bila su prašnjava a pete su bile zelene. Imao sam bele pantalone, beli sako i crvenu košulju. Prema meni je trčala Tanja. Nosila je divnu nebo plavu haljinu a leva bretela joj se spustila na lakat. Haljina je bila providna tek toliko da sam mogao da joj naslutim obrise bradavica i grudi. Prišla je blizu i sklupčala mi se oko vrta. Vrteo sam se u krug dok mi je ona bila u naručju. Zamišljao sam kako se držimo za ruke i posmatramo zalazak sunca.

Juče sam sedeo pored prozora i gledao kako momci iz kraja igraju košarku na terenu koji se nalazi ispred mog stana. Njih desetorica su se okupili na sredini terena da se dogovore ko će sa kim da igra u ekipi. Kad su se dogovorili, petorica su poskidali svoje majice i spustili ih na klupu pored terena. Bili su mišicavi i snažni. Pod jakim suncem njihova tela su se znojila i svaki mišić bi im se još jasnije ocrtavao na telu. Dodirivali su se mokrim prsima boreći se za loptu. Vikali su jedni na druge pokušavajući muški da se nadigraju. Jedan od njih imao je istetoviranog lava na levom ramenu. Imao je razvijene ruke, ramena i leđa. Bio mi je simpatičan i košarku je igrao sa puno tehnike i iskustva. Pratio sam njegove pokrete. Vodio je loptu promišljeno i bio je grub. To mi se sviđalo kod njega. Znao sam da se zove Goran i da struidira DIF.



Posle je došla Tanja. Sedeli smo u mojoj sobi i čitali viceve na internetu, pili hladan nes i pričali o književnosti. Ona voli ruske pisce i pesnike. Najvise voli Majakovskog i Ahmatovu. Kaže da niko ne ume bolje od njih da na sveden ali jasan način ukaže na suštinu u životima malih ljudi, smrtnika. Rekla mi je da voli da provodi vreme sa mnom i da često sanja moje oči. Prišla mi je polako, spoljašnjim delom šake dotakla moj obraz, zažmurila i nežno me pomazila. Zatim je otvorila oči, ruku spustila na moje rame i pitala me šta bih pomislio ako bi me poljubila. Nasmešio sam se i malo pocrveneo. Počela je da mi prilazi a ja sam zatvorio oči. Osećao sam toplinu njenih usana na nosu, potom na bradi i na svojim usnama. Poljubac je trajao dugo. Bio je tih, i ljubila me je sa puno strasti. Uzela je moju ruku i podigla je na svoje grudi. Nikada pre nisam bio blizak sa ženom. Nikada pre mi nijedna devojka nije prišla ovako blizu. Dugo smo se ljubili a onda je otišla. Bio je to moj prvi poljubac.

Te noći sam sanjao Gorana. Ne sećam se kako sam ga sanjao ali ceo naredni dan sam mislio o njemu. Meni je oduvek bila želja da igram košarku. Mislim da bih bio dobar košarkaš. Imam čak i loptu. Stoji mi ispod keveta pa je ponekad uzmem dok lezim, podignem visoko iznad glave i zamišljam da u sali punoj ljudi, u poslednjim sekundama utakmice trčim prema košu, zakucavam i tim poenom donosim pobedu svojoj ekipi. Svi mi pritrčavaju, ljube me i podižu. Na tribinama ljudi stoje i aplaudiraju mi. Onda otvorim oči i zagledam se u plafon.

Odlučio sam da kažem Tanji da više ne dolazi. Mislim da je ona divna osoba, ali neka ne gubi vreme sa mnom. Nije trebalo da me poljubi. Sada je gledam na drugačiji način. Mogla je da mi bude dobra prijateljica sa kojom razgovaram o književnosti i političkoj situaciji u zemlji, o filozofiji i mnogim drugim stvarima, ali ona je izabrala nešto sasvim suprotno. Sve je pokvarila. Iako sam joj uzvratio poljubac, nisam uživao dok me ljubila.

Danas me je majka izvela u park. Dok smo se vraćali kući gurala me je u kolicima i video sam Gorana. Bio je sa devojkom. 

No comments:

Post a Comment